Лазарев кањон
Заштићено природно добро прве категорије – један од најимпресивнијих елемената рељефа Кучаја и један од најзначајнијих центара биодиверзитета на Балкану.
Фото: Виртуелна разгледница Бора -Музеј рударства и металургије Бор
Усечен у дебеле кречњачке стене испод Малиника у дужини од 9 км, окомитих, дивљих литица, са бројним сипарима, процепима и пећинама представља најдужи и најдубљи кањон у Источној Србији.
Фото: Архива Туристичке организације Бор
У најужем делу широк је само 3-4 метара. Дубина достиже и до 500 метара. На појединим местима река пролази између укљештених камених блокова који чине природне мостове.
Фото: Архива Туристичке организације Бор
По лепоти и природним реткостима још је импресивнији кањон Микуљске реке иако нешто плићи од Лазаревог кањона. Једна од мноштва природна атракција ових предела зауставља дах: изолована стена у Микуљском кањону „Кула“, висока 150 м.
Фото: Виртуелна разгледница Бора – Музеј рударства и металургије Бор
Споменик природе „Лазарев кањон“
Налази се у источној Србији, на ободу планине Кучај и обухвата слив Злотске реке – притоке Црног Тимока.
Надморска висина је 275-1158 метара.
Удаљеност од Београда: око 230 км. Удаљеност од Бора: 21 км.
Од укупе површине споменика природе „Лазарев кањон“, која износи 1755,50 ха, под шумама је 1018,50 ха. Остале површине су голети, камењари, ливаде и пашњаци. Државним шумама газдује Ј.П. „Србијашуме“, Шумско газдинство „Тимочке шуме“ Бољевац, Шумска управа Бор.
Подручје обухваћено спомеником природе „Лазарев кањон“ одликује се погатством изузетних природних вредности:
– сплетом кречњачких кањонских долина импозантних димензија и изразитих морфолошких облика.
– Бројним и значајним спелеолошким објектима (више од 70 пећина и јама) у кањону Демижлока (24), Вејске реке (19) и Лазареве реке (19). По свим обележјима најзначајније су Лазарева пећина и Верњикица.
– Појавама и процесима крашке циркулације вода у сливу Злотке реке (32 км) и њеним саставницама, као и значајним изворима – Злотско врело, Микуљ, Фонтана Шојњи и др.
– Флористичком и фитоценолошком разноврсношћу са описаних 26 шумских јединица и преко 20 заједница ливадских биљака, уз напомену да још нису истражени тешко приступачни делови кањона. Најзначајније су реликтне полидоминантне заједнице Фаго-цолурнетум mixtum југландетосум, Царпино-ориенталис quercetum mixtum и Fraxino-цолурнетум mixtum. На овом подручју живи преко 720 биљних врста.
– Богатим животињским светом:
Бескичмењаци – пронађено је преко 50 врста из 32 рода фауне осолике муве, ендемична врста рачића и стонога, пауци, псеудоскорпија, бескрилини инсекти из рода Onychirius (нови за науку)
Гмизавци – зелембаћ, гуштер, слепић, белоушка, смук, поскок, бакарна змија, шумска корњача
Водоземци – жути мукач, зелена крастача, жаба гаталинка, шарени давдежњак
Птице – сури орао, сиви соко, планински детлић, ласта, даурска ласта, шумска шева, ветрушка, руси сврачак, црвеноглави сврачак, водени лос, дрозд имелаш, мала мухарица, беловрата мухарица, гугутка, голуб дупљар, буљина, шумска сова, водомар, детлић и друге.
Сисари – слепи мишеви (колоније у пећинама: мали и велики потковичар, Блазијев потковичар, подводни љиљак, дугоноги љиљак), кртица, пух (обичан и шумски), видра, вук, рис, куна златица, јазавац, лисица, зец, шакал, дивља мачка, дивља свиња, срна, јелен, дивокоза и друге.
Фото: Виртуелна разгледница Бора – Музеј рударства и металургије Бор
ПРАВИЛНИК
О УНУТРАШЊЕМ РЕДУ И ЧУВАРСКОЈ СЛУЖБИ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „ЛАЗАРЕВ КАЊОН“
(„Сл. гласник РС“, бр. 1/2014)
И ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим правилником регулишу се унутрашњи ред, организација, начин рада и опрема чуварске службе и основна правила организације противпожарне заштите Споменика природе „Лазарев кањон“ (у даљем тексту: Споменик природе), односно ближе прописују правила из члана 56. став 4. Закона о заштити природе (у даљем тексту: Закон) по којима се на подручју Споменика природе спроводи режим заштите утврђен чланом 35. Закона и чл. 4. и 7. Уредбе о заштити Споменика природе „Лазарев кањон“ (у даљем тексту: Уредба).
Члан 2.
Одредбе овог правилника односе се на кориснике заштићеног подручја у смислу члана 4. тачка 37. Закона (у даљем тексту: Корисник), односно на лица која имају пребивалиште или боравиште на подручју Споменика природе, власнике земљишта и других непокретности, правна и физичка лица и предузетнике који коришћењем непокретности, природних вредности и добара и на други начин обављају делатност или врше послове на подручју Споменика природе, као и на посетиоце Споменика природе.
Посетилац Споменика природе је лице које из научних, образовних, рекреативних, туристичких, спортских и културних потреба и разлога борави на подручју Споменика природе краће од 15 дана, као и лице у транзиту кроз подручје Споменика природе (у даљем тексту: Посетилац).
Члан 3.
Управљање Спомеником природе Уредбом је поверено Јавном предузећу за газдовање шумама „Србијашуме“ Београд.
Послове управљања непосредно врши Шумско газдинство „Тимочке шуме“ Бољевац, Шумска управа у Бору (у даљем тексту: Управљач).
Члан 4.
Корисници и Посетиоци дужни су да се придржавају одредаба овог правилника, упутстава са информативних табли и других ознака, као и упутстава или налога чувара Споменика природе и других овлашћених лица Управљача.
У планирању и предузимању радова и активности на подручју Споменика природе, Корисници и Посетиоци дужни су да поштују Закон, Уредбу и План управљања Споменика природе.
Члан 5.
За коришћење Споменика природе и услуга Управљача, Корисник и Посетилац плаћају накнаду Управљачу, сходно члану 70. Закона.
Висину, начин обрачуна и наплате накнаде Управљач прописује посебним актом, уз сагласност надлежног министарства (у даљем тексту: Министарство).
Члан 6
Унутрашњи ред Споменика природе Управљач обезбеђује организовањем чуварске службе, сарадњом са локалним становништвом, јавним предузећима и другим привредним субјектима, установама и удружењима грађана, као и сарадњом са органима државне управе и локалне самоуправе.
ИИ КОНТРОЛИСАНО КРЕТАЊЕ И БОРАВАК ПОСЕТИЛАЦА
Члан 7.
Забрањен је улазак, односно приступ у Споменик природе без одобрења Управљача или пратње чувара Споменика природе.
Члан 8
Површина, на којој је Уредбом утврђен режим заштите ИИ степена, обухвата подручје општина Бор и Бољевац, катастарске општине Злот, Злот V и Подгорац I.
Површину из става 1. овог члана Управљач ће означити на видљив и јасан начин.
ИИИ ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Члан 9.
Корисници и Посетиоци дужни су да примењују мере заштите природних, културних и других вредности и животне средине у складу са Законом, Уредбом и овим правилником, меродавним законима и прописима донетим на основу тих закона.
Члан 10.
Биљке и гљиве које живе у слободној природи на подручју Споменика природе, а којима је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/10 и 47/11) утврђен статус строго заштићених врста, није дозвољено сећи, кидати, ломити, чупати, сакупљати њихово семе и плодове, или их на други начин оштећивати и уништавати.
Животиње које живе, повремено или сезонски бораве у слободној природи на подручју Споменика природе, а којима је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака животиња и гљива (у даљем тексту: Правилник о дивљим врстама), утврђен статус строго заштићених врста, није дозвољено растеривати, узнемиравати, хватати, убијати и рањавати, нехотично и намерно тровати, сакупљати јаја и друге развојне облике, уништавати и оштећивати гнезда и остала места и објекте на којима се те животиње размножавају, одгајају младунце, склањају, бораве и хране.
Лице које на подручју Споменика природе нађе заштићену дивљу животињу утврђену Правилником о дивљим врстама, свој налаз без одлагања пријављује чувару или другом овлашћеном лицу Управљача.
Лице из става 3. овог члана и Управљач могу се договорити да Управљач преузме даље обавезе у вези нађених примерака дивљих животиња сходно члану 93. Закона, односно обавести најближу ветеринарску организацију и Министарство, о чему Управљач саставља записник и води евиденцију.
Забрањено је поступање са строго заштићеним врстама дивљих биљака, животиња и гљива супротно одредбама ст. 1, 2. и 3. овог члана.
Члан 11.
На подручју Споменика природе забрањено је сакупљање и коришћење биљних и животињских врста заштићених као природне реткости.
Члан 12.
На подручју Споменика природе забрањено је уношење алохтоних биљних и животињских врста.
ИВ ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
Члан 13.
На подручју Споменика природе установљен је режим заштите ИИ степена којим се обезбеђује: заштита и праћење стања ретких врста биљака и животиња; очување популација заштићених врста; примена мера у газдовању шумама којима се осигурава побољшање стања шумских екосистема, очување репрезентативних шумских састојина и флористичке и фаунистичке разноврсности уз реинтродукцију врста за које подручје Лазаревог кањона представља аутохтоно станиште; научна истраживања; активности образовања; уређење, опремање и коришћење простора за туристичко-рекреативне активности и реткости и предеони лик заштићеног природног добра; коришћење пољопривредног земљишта на устаљени, традиционални начин; обнављање објеката сезонских сточарских станишта и воденица у традиционалном архитектонско-грађевинском стилу и обнављање и одржавање пољских и шумских путева.
В ЛОВ И РИБОЛОВ
Члан 14.
На подручју Споменика природе забрањен је лов, осим за потребе одржавања здравственог стања и бројности популације дивокозе.
Члан 15.
Заштита и коришћење фауне риба на подручју Споменика природе врши се у складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, прописима донетим на основу тог закона, Уредбом и овим правилником.
Риболовне воде на простору Споменика природе припадају Рибарском подручју „Лазарев кањон“ (у даљем тексту: Рибарско подручје), које је одређено посебним актом Управљача, у складу са законом.
Управљач, односно ЈП „Србијашуме“ је корисник Рибарског подручја.
Члан 16.
На риболовним водама Рибарског подручја утврђују се режими риболова и период ловостаја у складу са прописима који уређују заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда.
Управљач може, на основу указане потребе и дозволе Министарства и у складу са програмом управљања Рибарским подручјем изменити односно пооштрити режим риболова и другачије одредити период ловостаја за одређене врсте риба.
Управљач ће сваке године, после доношења годишњег програма управљања рибарским подручјем, на подесан начин учинити доступним заинтересованим риболовцима режим риболова и период ловостаја за ту годину и друге информације од значаја за заштиту и коришћење риболовних вода.
Члан 17.
Управљач, у складу са законом, издаје односно дистрибуира/продаје годишње и доплатне дозволе за рекреативни риболов.
ВИ СПОРТ, РЕКРЕАЦИЈА И ТУРИЗАМ
Члан 18.
На подручју Споменика природе дозвољено је организовање спортских такмичења и активности рекреације, уз услове заштите природе Завода за заштиту природе и сагласност Управљача.
ВИИ ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА
Члан 19.
На подручју Споменика природе забрањена је: градња индустријских објеката за потребе експлоатације и прераде дрвета и масовне сточарске производње; градња стамбених и викенд објеката, осим стамбених и пратећих економских објеката у оквиру постојећих домаћинстава и грађевинских парцела; градња привремених или сталних сточарских објеката на државном, друштвеном и заједничком (сеоском) земљишту; постављање нових надземних и подземних објеката електро-енергетске мреже високог напона и надземних водова разводне електро и телефонске мреже.
ВИИИ ОДРЖАВАЊЕ ЧИСТОЋЕ И УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
Члан 20.
Одржавање чистоће и управљање отпадом на подручју Споменика природе врши се у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС“, бр. 36/09 и 88/10), прописима донетим на основу тог закона, другим законима и прописима који се односе на отпадне материје, Уредбом и овим правилником.
На подручју Споменика природе Уредбом је забрањено: отварање депонија за комунални и индустријски отпад и бацање отпада.
Члан 21.
Свако је дужан да сакупља и одлаже отпатке које ствара, на местима која су посебно уређена, односно опремљена и према потреби, обележена за те намене.
Управљач ће поставити одговарајућу опрему, односно канте, корпе или кесе за привремено одлагање чврстих отпадака на местима која су предмет посете и организовати њихово пражњење и одвожење изван подручја Споменика природе.
IX ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И ПОСТАВЉАЊЕ ОЗНАКА, ФОТОГРАФИСАЊЕ И СНИМАЊЕ ФИЛМОВА
Члан 22.
Управљач у року утврђеном Уредбом и на начин прописан одговарајућим подзаконским актом обележава Споменик природе као заштићено подручје таблама прописаног изгледа, а границе Споменика природе обележава прописаним ознакама.
Управљач одговарајућим таблама обележава места и објекте где је приступ и боравак забрањен или ограничен.
Управљач поставља табле, односно друге ознаке са информацијама о правилима унутрашњег реда.
Управљач поставља и друге табле и ознаке од значаја за спровођење режима заштите и презентацију вредности Споменика природе.
Забрањено је оштећивање или уништавање и уклањање табли и натписа на таблама и других ознака из овог члана, као и њихово заклањање, односно маскирање другим објектима.
Члан 23.
На подручју Споменика природе није дозвољено постављање информативних табли са називима правних и физичких лица и рекламних и других паноа.
Члан 24.
Фотографисање и снимање тонских и видео записа и филмова на подручју Споменика природе дозвољено је.
За радње из става 1. овог члана потребно је прибавити сагласност Управљача.
Ради прибављања сагласности из става 2. овог члана, организатор снимања, односно заинтересовано лице пријављује планиране активности снимања Управљачу који је дужан да сагласност изда у року не дужем од 15 дана.
За активности фотографисања и снимања заинтересовано лице ће према потреби и обавештењу Управљача прибавити акт о условима заштите природе које издаје Завод за заштиту природе Србије (у даљем тексту: Завод).
Управљач може привремено или трајно ускратити сагласност уколико је индикован значајан неповољан утицај на природне вредности.
Физичко или правно лице које обавља или за чији рачун се обавља снимање фотографија, тонских и видео записа и филмова који се публикују, односно приказују јавности, дужно је да један примерак снимљеног материјала достави Управљачу.
X ИСТРАЖИВАЧКИ И ОБРАЗОВНИ РАД
Члан 25
На подручју Споменика природе могу се обављати активности научно-истраживачког рада и праћење стања ретких врста биљака и животиња.
Научно истраживање из става 1. овог члана допуштено је обављати на начин да се не изазову значајне неповољне промене или униште природне вредности, као и да се не загади животна средина.
Члан 26.
За истраживања која могу имати утицај на вредности и обележја Споменика природе и за која је у смислу члана 57. ст. 3. и 4. Закона неопходно прибавити акт о условима заштите природе, носилац истраживања прибавља сагласност Управљача.
Да би прибавио сагласност из став 1. овог члана, носилац истраживања пријављује Управљачу планиране истраживачке радове и активности.
Пријава истраживања садржи меродавне податке о врсти, циљу, садржају, локацији, времену трајања, методама, средствима, опреми и алатима, руководиоцу и учесницима истраживања. У пријави се могу навести и услуге, односно помоћ која се тражи од Управљача.
Уз пријаву истраживања прилаже се акт о условима заштите природе.
Уз пријаву истраживања, за чије извођење је прописана обавеза прибављања дозволе, прилаже се и дозвола надлежног министарства у складу са законом.
Сагласност из става 1. овог члана, коју управљач издаје у року не дужем од седам дана од дана пријема пријаве, садржи упутство о примени услова и мера заштите природе и правила унутрашњег реда, посебне услове, ако их има, у вези места, времена и начина извођења радова, обезбеђења пратње чувара или другог лица, као и могућност и услове пружања тражених услуга.
Забрањено је истраживања из става 1. овог члана започети или изводити без прибављене сагласности Управљача.
Члан 27.
Управљач може у поступку издавања сагласности одредити друго време од оног које је наведено у пријави ако оцени да постоји ризик по природне вредности, безбедност и здравље људи, о чему обавештава подносиоца пријаве пре издавања сагласности.
Управљач из разлога наведених у ставу 1. овог члана или непоштовања прописаних услова може писмено наложити прекид истраживачких радова и активности.
Члан 28.
Образовне активности на подручју Споменика природе, као што су школа у природи, теренска настава и семинари и стручне екскурзије потребно је благовремено писмено пријавити Управљачу.
Активности из става 1. овог члана не могу започети пре него што Управљач потврди пријем пријаве тих активности. Пријава намераваних образовних активности мора садржати релевантне податке о врсти, циљу, садржају, времену трајања, организатору и броју учесника. У пријави се могу навести и услуге односно помоћ која се очекује од Управљача.
Управљач ће одмах, а најкасније у року од два дана писмено потврдити пријем пријаве образовних активности и обавестити подносиоца пријаве о посебним условима заштите природе и животне средине приликом обављања активности, ако их има, као и о могућностима и условима пружања тражених услуга или помоћи.
Члан 29.
У року од 15 дана по завршетку теренских истраживачких радова и образовних активности, носилац истраживања, односно организатор образовних активности дужан је да Управљачу достави кратак извештај о току и главним резултатима спроведених истраживања и образовних активности.
О завршетку елабората, односно публиковању резултата о извршеним истраживањима носилац истраживања дужан ја да обавести Управљача у року од 15 дана као и да тај елаборат или публиковани рад достави Управљачу.
Ономе ко благовремено не поднесе извештај из става 1, односно не достави обавештење и елаборат или рад из става 2. овог члана, Управљач може ускратити сагласност за наредна истраживања, односно обавештење и услуге за обављање образовних активности.
XI ЧУВАРСКА СЛУЖБА
Члан 30
Спровођење правила унутрашњег реда обезбеђује и непосредни надзор на подручју Споменика природе врши чуварска служба Шумског газдинства „Тимочке шуме“ Бољевац, Шумска управа Бор.
Чуварску службу чине, односно послове чуварске службе у својству лица са законским овлашћењима и обавезама непосредно обављају чувар и руководилац чуварске службе.
Чувар може истовремено обављати и послове чувара шума, ловочувара или рибочувара, а руководилац и друге послове у оквиру радног места и стручне спреме којом располаже.
Чувар је за свој посао у чуварској служби непосредно одговоран руководиоцу, а руководилац је за свој посао у чуварској служби непосредно одговоран шефу Шумске управе Бор.
Број чувара утврђује ЈП „Србијашуме“ актом о систематизацији послова и радних места, а врста и обим конкретних послова које чувар обавља утврђује се уговором о раду или другим појединачним актом, у складу са законом.
Члан 31.
За време службе, чувар носи службену одећу на којој је знак Споменика природе, знак заштите природе и знак ЈП „Србијашуме“.
До доношења акта из члана 110. став 8. Закона којим надлежни министар (у даљем тексту: Министар) прописује јединствену униформу чувара националних паркова и заштићених подручја проглашених актом Владе, чувар ће носити службену униформу чувара шума ЈП „Србијашуме“.
Члан 32.
Чувар за време службе носи оружје.
Врсту, услове и правила ношења и употребе и начин чувања оружја утврђује Управљач у складу са законом.
Члан 33.
Чувар поседују службену легитимацију којом доказује идентитет, статус службеног лица и овлашћења у складу са Законом.
Чувар је дужан да у вршењу одговарајућих службених радњи претходно покаже службену легитимацију.
Службену легитимацију чувару издаје Управљач на обрасцу који прописује Министар.
О издатим легитимацијама Управљач води евиденцију.
Чувар који је престао да врши чуварску службу, дужан је да службену легитимацију у року од три дана од дана престанка службе врати Управљачу, коју ће Управљач одмах поништити и ту чињеницу унети у евиденцију из става 4. овог члана.
У случају губитка или нестанка службене легитимације чувар је дужан да о овоме одмах обавести Управљача.
Изгубљена или нестала легитимација брише се из евиденције о издатим легитимацијама, а чувару се издаје нова легитимација.
Члан 34.
Рад чуварске службе организује се на терену тако што чувар врши непосредни надзор и контролише спровођење правила унутрашњег реда на једном чуварском рејону.
Чуварски рејон у смислу овог правилника, чини газдинска јединица или део газдинске јединице.
Чувар је одговоран за унутрашњи ред у рејону за који је задужен.
Члан 35.
У вршењу чуварске службе, дужност чувара је да:
1) прати односно надгледа кретање и активности Посетилаца и других Корисника,
2) прати стање биљних и животињских врста и других вредности Споменика природе и води евиденцију о њима,
3) пружа податке, помоћ и услуге Посетиоцима при обиласку и разгледању Споменика природе,
4) прати и пружа друге потребне услуге организаторима и учесницима научних и других истраживања и образовних активности,
5) сарађује са надлежним инспектором и обавештава о стварима из његове надлежности,
6) сарађује са органом унутрашњих послова и према указаној потреби тражи његову помоћ,
7) саставља записник, обавештава Руководиоца и шефа Шумске управе и обавља друге овде неспоменуте послове, у складу са законом и актом Управљача,
8) обавештава други надлежни орган о извршењу забрањених односно противправних радњи које су регулисане прописима из надлежности тог органа и о њиховим извршиоцима уколико су познати.
Члан 36.
Када чувар утврди или основано претпостави да је Посетилац, односно Корисник заштићеног подручја учинио радњу супротно правилима унутрашњег реда или мерама заштите природе прописаним у складу са законом, овлашћен је да:
1) легитимише лице затечено у вршењу недозвољених радњи, а лице затечено без личних исправа чији му идентитет није познат, приведе надлежном органу унутрашњих послова;
2) затражи да му лице предочи/покаже сагласност, дозволу, одобрење, пријаву радова, улазницу или други документ којим доказује статус Корисника односно Посетиоца и неко од права у вези радова и активности које обавља;
3) изврши преглед свих врста возила и товара;
4) изврши сваки преглед, осим станова и других просторија за чији је преглед потребан судски налог, а посебно преглед:
– пртљага и личних ствари,
– улова и средстава за лов и риболов,
– алата и средстава за сакупљање биљака и животиња;
5) привремено одузме предмете и средства којима је извршен прекршај или кривично дело и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог дела, укључујући делове и примерке живог и неживог света, као и да ове предмете, без одлагања, преда управљачу заштићеног подручја ради чувања;
6) затражи успостављање претходног стања, односно нареди мере за спречавање и уклањање штетних последица, а посебно:
– привремено забрани радове и активности које се обављају без прописаних сагласности или одобрења, као што су научна и друга истраживања, образовне и спортске активности и сл.,
– забрани на лицу места радове и активности које се обављају противно одредбама овог правилника и правилима противпожарне заштите,
– нареди пуштање на слободу, односно враћање у природу здравих и неповређених примерака животиња, уколико је то за њих безбедно.
Члан 37.
Када утврди радњу учињену супротно правилима унутрашњег реда или мерама заштите природе прописаним у складу са законом, чувар саставља записник.
Садржај записника или опис који се уноси у записник је саопштавање оног што је затечено, нађено, утврђено или на други начин прибављено и констатовано.
У садржај се обавезно уносе:
– подаци о извршиоцима недозвољене радњи, а ако је извршилац непознат то се констатује уз основану претпоставку о могућем извршиоцу,
– начин и време извршења радње, средства и алати којима је радња извршена,
– подаци о сведоцима и другим расположивим доказима ако постоје,
– настала штета, документована што прецизнијим подацима и по могућству фотографијом,
– подаци о одузетим предметима и средствима из тачке 5) члана 36.
Записник је састављен у оноликом броју примерака колико захтева конкретна ситуација, а ако је контроли присутна нека друга заинтересована страна, један примерак записника уручује се и њој.
Управљач ће прописати образац записника из овог члана.
Члан 38.
О привремено одузетим предметима из члана 36. чувар издаје потврду са тачним подацима о врсти и количини.
Управљач обезбеђује услове за одржавање и чување привремено одузетих предмета, и предузима радње за даље поступање за примерцима одузетих и нађених животињских или биљних врста, минерала, кристалних творевина, фосилних остатака и артефаката, укључујући њихово збрињавање док се ствар не реши.
О привремено одузетим предметима Управљач води евиденцију са подацима о врсти количини, разлогу привременог одузимања, лицу коме су предмети привремено одузети и чувару који је предмете привремено одузео.
Члан 39.
Чувар у вршењу службе поступа стручно, ауторитативно и одговорно, у складу са овлашћењима која има, водећи посебно рачуна о угледу Управљача.
Чувар води дневник, односно евиденцију дневних активности, чији садржај прописује Управљач.
Члан 40.
Чувар полаже стручни испит у складу са програмом који прописује Министар.
Управљач сам организује или на други начин обезбеђује обуку, стручно усавршавање и проверу знања и вештина чувара.
Члан 41.
Чувар је опремљен и радном одећом, средствима везе и превоза, потребним апаратима и инструментима и алатом, у складу са посебним актом Управљача.
Члан 42.
На основу записника и обавештења чувара о учињеној забрањеној односно противправној радњи, Управљач сходно стеченим околностима, врсти дела и статусу починиоца подноси одговарајућу пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка.
XII ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА
Члан 43.
На подручју Споменика природе планирају се и спроводе мере заштите од пожара у складу са Законом о заштити од пожара („Службени гласник РС“, број 111/09), Законом о шумама и прописима донетим на основу тих закона, планом управљања Споменика природе и плановима заштите од пожара.
Управљач доноси план заштите од пожара за подручје Споменика природе сходно члану 47. Закона о заштити од пожара и одредбама Уредбе о разврставању објеката, делатности и земљишта у категорије угрожености од пожара („Службени гласник РС“, број 76/10).
ЈП „Србијашуме“ у складу са Законом о шумама доноси планове заштите шума од пожара за Тимочко шумско подручје коме припада подручје Споменика природе.
Планом и програмом управљања Споменика природе утврђују се приоритетни, односно годишњи оперативни задаци противпожарне заштите.
Управљач ће на погодан начин објавити, односно јавно истакнути изводе из планова заштите од пожара, са основним правилима противпожарне заштите и поставити одговарајуће ознаке на терену.
XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 44.
Надзор над применом овог правилника врши Министарство.
Члан 45.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, уз претходно прибављену сагласност Министарства.




